Pitanja i odgovori o postupku razvoda na Tajvanu: medijacija, parnica, deoba imovine i deca

U stvari razvoda na Tajvanu treba razlikovati ne samo način prestanka braka, već i uređenje evidencije prebivališta (戶籍), dejstvo u inostranstvu, bračnu imovinu, naknadu štete, izdržavanje bračnog druga posle razvoda (贍養費) kao i odluku o maloletnom detetu (未成年子女) i izdržavanje (扶養費). Iste činjenice mogu služiti kao podloga više zahteva, ali pretpostavke, dejstva, predmet dokaza i rokovi svakog prava nisu isti.

Naročito kod porodice povezane s 2 ili više država ili područja (Tajvan i druga država) postupak se ne može odrediti samo prema državljanstvu jedne strane ili mestu zaključenja braka. Najpre treba proveriti sadašnje središte života, stanje postojećih postupaka i upisa, mesto sastavljanja isprava, boravište deteta i položaj imovine, da se smanje nepotrebni dvostruki postupci i praznine u izvršenju.

1. Tri načina razvoda na Tajvanu i prve tačke koje treba proveriti u međunarodnoj stvari

Prema pravu Tajvana načelno postoje tri načina razvoda. Prvo, sporazumni razvod (兩願離婚), u kojem strane ispune pretpostavke pisanog oblika, svedoka i upisa kod organa za evidenciju prebivališta (戶政機關). Drugo, razvod medijacijom ili sudskim poravnanjem (調解或和解離婚), u kojem sporazum strana nastane pred sudom i brak prestane prema zapisniku o medijaciji (調解筆錄) ili zapisniku o poravnanju (和解筆錄). Treće, razvod presudom (裁判離婚), u kojem se tvrde i dokazuju zakonski razlozi razvoda i sud odluči. Sama činjenica sporazuma ne menja pretpostavke i dejstva tri načina.

Ako postoji strani element, treba odvojiti sledećih 5 pitanja. Da li tajvanski sudovi ili upravni organi imaju nadležnost ili ovlašćenje za rešavanje; koje se pravo kao merodavno pravo primenjuje na razvod, bračnu imovinu i pitanja dece; da li je strani razvod ili odluka na Tajvanu priznata ili kakvo dejstvo ima; koje postupke i overene isprave zahteva tajvanska evidencija prebivališta; i da li je u drugim pogođenim državama ili na drugim područjima nužna samostalna prijava, priznanje ili izvršenje.

Državljanstvo strana, status stranca ili mesto zaključenja braka sami po sebi ne rešavaju tih 5 pitanja. Da li se postupak može voditi na Tajvanu i da li strana odluka proizvodi dejstva na Tajvanu — to su, na primer, dva različita pitanja; uređenje tajvanske evidencije prebivališta takođe samo po sebi ne završava upis porodičnog stanja druge države. Zato pre izbora načina razvoda treba konkretno urediti sadašnje stanje braka i evidencije prebivališta kao i zahtevano pravno dejstvo.

2. Pretpostavke sporazumnog razvoda i upis kod organa za evidenciju prebivališta

Sporazumni razvod prema članu 1050 Građanskog zakonika Tajvana (民法) stupa na snagu tek kada je sporazum zaključen u pisanom obliku, 2 svedoka ili više potpišu pošto utvrde stvarnu volju obe strane za razvod i razvod je upisan kod organa za evidenciju prebivališta (離婚登記). Samo potpisani sporazum ne dovršava razvod; ako postoji strani element, treba posebno proveriti merodavno pravo, overu i prevod isprava, kao i prijavu u drugoj državi ili na drugom području.

Pisano sastavljanje, potpis 2 svedoka ili više i upis razvoda kod organa za evidenciju prebivališta tri su samostalne pretpostavke. Svedok nije samo neko ko doda ime već sastavljenoj ispravi: mora da potpiše pošto je prepoznao i utvrdio da obe strane imaju stvarnu volju za razvod. Zato privatni sporazum koji su potpisale samo strane može biti dokaz sporazuma o imovini ili deci, ali sam ne proizvodi statusno dejstvo tajvanskog sporazumnog razvoda.

Podnosioca, mogućnost zastupanja, isprave o identitetu i evidenciji prebivališta, pisanu ispravu o razvodu i stvarno pripremanu dokumentaciju treba pripremiti prema uputstvima Odeljenja za evidenciju prebivališta Ministarstva unutrašnjih poslova Tajvana (內政部戶政司) u vreme zahteva i prema potvrdi nadležne kancelarije za evidenciju prebivališta (戶政事務所). Isprave sastavljene u inostranstvu mogu prema vrsti i mestu sastavljanja da zahtevaju overu (認證) tajvanskim predstavništvima u inostranstvu (駐外館處) ili nadležnim organima; ako to zahteva službeno uputstvo, treba priložiti overeni ili notarski overeni kineski prevod (中文譯本). Čvrst spisak se ne primenjuje neizmenjen na sve međunarodne stvari.

Ako je tajvanska presuda o razvodu pravnosnažna, ili je došlo do sudske medijacije ili poravnanja i brak je prestao, bilo koja strana može načelno da upiše razvod kod organa za evidenciju prebivališta. Opšti rok zahteva za upis u evidenciju prebivališta prema članu 48 Zakona o evidenciji prebivališta (戶籍法) iznosi 30 dana od pravnosnažnosti tajvanske presude o razvodu ili od zaključenja medijacije ili poravnanja. Dan dostavljanja ili prijema presude ili zapisnika nije zajednički početak toka svih stvari. Zahteve po isteku roka kancelarija za evidenciju prebivališta takođe mora da primi; ako posle pisanog obaveštenja niko ne podnese zahtev, organ za evidenciju prebivališta po službenoj dužnosti upisuje sudski rezultat, ako su pretpostavke ispunjene, prema članu 48-2 Zakona o evidenciji prebivališta. Prekoračenje roka zahteva ne ukida već delotvoran razvod. Zahtevi na mreži mogu se koristiti samo u zakonskom roku zahteva; tih 30 dana ne treba tumačiti kao rok isključivo za zahteve na mreži.

3. Sudska medijacija i parnica, prisustvo i pravni lekovi

Bračni drugovi ne moraju uvek da se zajedno pojave na sudskoj medijaciji. Tajvanski sud može prema prirodi porodične stvari da naloži strani ili zakonskom zastupniku lično prisustvo; ako se nalog bez opravdanog razloga ne ispuni, prvi put može da dođe u obzir upravna novčana kazna (罰鍰) do 30.000 TWD (新臺幣) prema članu 13 Zakona o porodičnim stvarima (家事事件法) i članu 303 Zakona o parničnom postupku (民事訴訟法) koji se primenjuje shodno. Da li je nužno voditi medijaciju zajedno u istom prostoru i da li su mogući odvajanje, mere zaštite, zastupanje ili drugi procesni koraci, treba proveriti prema sudu i okolnostima stvari.

Porodične stvari predviđene Zakonom o porodičnim stvarima načelno prolaze sudsku medijaciju pre odluke. I stvari podnete odmah kao tužba u pravu se ponekad smatraju predlogom za medijaciju; zbog izuzetaka koji se tiču načina dostavljanja ili prirode stvari i pravila pretvaranja postupka ne može se tvrditi da sve stvari idu u nepromenljivom redosledu. U medijaciji se pored volje za razvod mogu zajedno urediti povezana sporna pitanja, kao što su imovina, deca i način ispunjenja; sporazum nepovoljan za maloletno dete međutim ne može se potvrditi u tom obliku.

Sankcija prema članu 13 Zakona o porodičnim stvarima dolazi u obzir samo ako je sud strani ili zakonskom zastupniku naložio lično prisustvo. Ako se nalog bez opravdanog razloga ne ispuni, shodno se primenjuje član 303 Zakona o parničnom postupku, tako da upravna novčana kazna do 30.000 TWD može biti izrečena prvi put; na osnovu te analogije niko se ne može prinudno dovesti. Ako sud zatim ponovo obavesti na zakonski način i lice se bez opravdanog razloga ne pojavi, sankcije mogu da se nastave. Nasuprot tome, ne može se unapred obećati da će odvojene prostorije, slikovni prenos, samo prisustvo punomoćnika ili mere zaštite biti u određenoj stvari dopušteni; okolnosti treba saopštiti sudu i proveriti procesni nalog.

Ako dođe do medijacije ili poravnanja, brak prestane načinom predviđenim zakonom i nastane dejstvo uporedivo s pravnosnažnom odlukom. Ako do medijacije ne dođe, postupak može da se nastavi prema primenljivim pravilima; kod razvoda presudom odlučujuća je pravnosnažnost presude. Trajanje postupka zavisi od dostavljanja (送達), broja medijacionih ročišta, spornih činjenica i dokaza, veštačenja (鑑定) i istrage, pitanja dece, međunarodnog dostavljanja i instance; čvrst trenutak završetka ne može se navesti.

Pravni lekovi takođe se ne mogu odrediti samo prema nazivu isprave. Put i rok razlikuju se prema tome da li je reč o žalbi na presudu (上訴), žalbi na rešenje (抗告), ili samostalnom postupku o zaključenju ili dejstvu medijacije i poravnanja. Po proveri dana dostavljanja, pravnosnažnosti i procesnog položaja treba izračunati rok datog tipa; rok čut u jednoj stvari ne treba prenositi na drugi postupak ili postupak upisa.

4. Razlozi razvoda presudom i granica bračnog druga s krivicom

Rezervna odredba (但書) važećeg člana 1052 stava 2 Građanskog zakonika (民法) predviđa da, ako je težak razlog raspada braka (婚姻破綻) pripisiv samo jednoj strani, razvod načelno može da zahteva samo druga strana. Ustavni sud Tajvana (憲法法庭) je međutim u presudi br. 4, godine 112. po kalendaru Republike Kine (民國112年憲判字第4號) ocenio da je odredba protivustavna (違憲) u obimu u kojem bračnog druga s krivicom (有責配偶) sasvim lišava svake prilike za razvod, a da ne uzme u obzir nastanak teškog razloga ili njegovo dovoljno trajanje, tako da u konkretnoj stvari daje očigledno prestrog rezultat. Tekst ostaje; ne može se opšte tvrditi da je to moguće ili nemoguće, već treba videti kako sud primenjuje smisao presude i konkretne činjenice.

Član 1052 stav 1 Građanskog zakonika (民法) nabraja 10 razloga koji dozvoljavaju da se zahteva razvod presudom, ako na strani druge postoje sledeće okolnosti.

1. Bigamija (重婚)
2. Dobrovoljni polni odnos s licem koje nije bračni drug
3. Zlostavljanje (虐待) druge strane u meri koja čini zajednički život nepodnošljivim
4. Druga strana zlostavlja srodnike u pravoj liniji, ili srodnici u pravoj liniji druge strane zlostavljaju samo lice, tako da zajednički život postaje nepodnošljiv
5. Traje zlonamerno napuštanje (惡意遺棄) druge strane
6. Postojao je umišljaj da se druga strana ubije
7. Postoji teška neizlečiva bolest
8. Postoji teška neizlečiva duševna bolest
9. Život ili smrt nepoznati su duže od 3 godine
10. Pravnosnažna osuda na kaznu zatvora na određeno vreme (有期徒刑) koja prelazi 6 meseci za umišljajno krivično delo

Stav 2 stavlja slučaj u kojem je brak iz drugog teškog razloga, a ne navedenih 10 razloga, teško održati, kao samostalan opšti razlog. Zato stvari koje tvrde određeni razlog stava 1 i stvari koje tvrde teškoću održanja braka prema stavu 2 treba razlikovati u pogledu pravne građe i predmeta dokaza. Iako je zakonodavni rok ustavne ocene rezervne odredbe stava 2 istekao, sam tekst rezervne odredbe na dan 25. 7. 2026. nije brisan; sud mora u svakoj stvari da primeni smisao izreke o protivustavnosti.

Čak i kada bračni drug ili bračna druga nisu dostupni ili su napustili boravište, razloge ne treba mešati. Razlog stava 1, prema kojem su život ili smrt nepoznati duže od 3 godine, razlog stava 1, prema kojem traje zlonamerno napuštanje, i razlog stava 2, prema kojem je brak iz drugog teškog razloga teško održati, razlikuju se. Prijava nestanka policiji može biti dokaz o mestu i toku činjenica, ali nije opšta prethodna pretpostavka svih zahteva za razvod. Ne postoji ni opšta pretpostavka prema kojoj bi najpre trebalo podneti tužbu o ispunjenju obaveze zajedničkog života da bi se tvrdilo zlonamerno napuštanje ili drugi teški razlog. Sama činjenica napuštanja boravišta tokom nekoliko meseci ne ispunjava nijedan razlog; razlog odlaska, opravdani razlog odvojenog života, vezu i izdržavanje kao i trajnost treba ispitati kao konkretne činjenice.

Da li dobrovoljni polni odnos s licem koje nije bračni drug spada pod razlog stava 1, treba ispitati prema tačnim činjenicama, zakonskim pretpostavkama i odgovarajućim rokovima. Postojanje te činjenice ne određuje istovremeno zaključke o razvodu presudom, naknadi štete prema članu 1056, raspodeli razlike ostatka imovine, izdržavanju bračnog druga prema članu 1057 niti o pravima i obavezama prema maloletnom detetu ili izdržavanju. Svako sporno pitanje ocenjuje se prema sopstvenim pretpostavkama i merilima, kao što je najbolji interes deteta.

5. Brak u inostranstvu, razvod u inostranstvu i tajvanska evidencija prebivališta

Kod braka zaključenog u inostranstvu ili razvoda već izvršenog u inostranstvu ne može se smatrati jedinim izborima najpre upis braka na Tajvanu ili tužba o razvodu na Tajvanu. Ako već postoji statusni akt ili odluka nastala u inostranstvu, treba najpre ispitati njihovo dejstvo i mogućnost priznanja; ako postupak još nije počeo, treba uporediti nadležnost, merodavno pravo i očekivana dejstva upisa i izvršenja.

Pri pregledu stvari utvrđuju se državljanstvo svake strane, boravište i uobičajeno boravište (經常居所), mesto i način braka ili razvoda, sadašnje tajvansko stanje u evidenciji prebivališta i strani porodični upisi kao i postojanje stranih presuda, zapisnika o medijaciji ili uverenja o razvodu. Ako postoji strana odluka, treba ispitati i procesnu pravičnost, na primer da li je druga strana primila zakonsko dostavljanje i mogućnost odbrane. Na kraju treba odrediti kakvo dejstvo se na Tajvanu zahteva: prestanak braka, promena evidencije prebivališta, ocena imovine ili izvršenje.

Objašnjenje da je razvod prema mesnom pravu u inostranstvu delotvoran, ili jedino strano uverenje o razvodu, ne dovršava sve tajvanske postupke. Nasuprot tome, ne zahteva svaki strani razvod istu tužbu o priznanju niti istu dokumentaciju. Priznanje ili ocena dejstva zahtevana na Tajvanu i upis u evidenciju prebivališta mogu se razlikovati prema tome da li je reč o odluci ili upravnom uverenju, prema državi sastavljanja i obliku isprave kao i prema stanju u evidenciji prebivališta strana.

Strane isprave mogu da zahtevaju overu tajvanskim predstavništvima u inostranstvu ili drugim nadležnim organima; prema službenim uputstvima za svaku ispravu može biti nužan overeni ili notarski overeni kineski prevod. Isprave sastavljene u kopnenoj Kini i isprave sastavljene u Hongkongu ili Makau idu prema pravilima overe različitim od opštih stranih isprava; područje sastavljanja treba navesti tačno. Pre podnošenja treba proveriti najnovija uputstva odeljenja za evidenciju prebivališta i nadležnog organa o originalu, overi, prevodu i zahtevu preko punomoćnika.

6. Upis vlasništva stana, imovina pre braka i raspodela ostatka imovine

Upis vlasništva nepokretnosti sam po sebi o deobi imovine ne odlučuje. Upis vlasništva stana i poreklo kupovnih sredstava važni su dokazi, ali pojedinačni zahtevi, kao što su svojina, poklon, upis na ime druge osobe (借名登記), zajam i sticanje bez osnova (不當得利), pitanja su različita od raspodele razlike ostatka imovine (剩餘財產差額分配) prema članu 1030-1 Građanskog zakonika (民法). Stvarni sporazum, osnov i vreme sticanja, tokove sredstava, dugove, besteretno sticanje i dokaze treba ispitati posebno; samo plaćanje dela iz sredstava pre braka ili upis na ime jedne strane ne određuje sve zaključke.

Pitanja stana treba podeliti u 3 sloja. Najpre se prema upisu i osnovu sticanja vidi ko je vlasnik određene imovine. Zatim se prema stvarnom sporazumu i prirodi davanja sredstava vidi da li nastaje poklon, upis na ime druge osobe, zajam, povereništvo (信託), sticanje bez osnova, naknada troškova ili drugi ugovorni zahtev. Na kraju se posebno vidi da li ta imovina ili njena vrednost i povezani dugovi pri prestanku zakonskog imovinskog režima (法定財產制) ulaze u obračun raspodele razlike ostatka imovine. Samo plaćanje kapare ili rata kredita iz štednje pre braka ne prenosi upisano ime i upis na ime jedne strane takođe ne zatvara sva pitanja ugovora, korišćenja, otplate i bračne imovine.

Član 1017 Građanskog zakonika (民法) razlikuje imovinu pre braka (婚前財產) i imovinu nakon zaključenja braka (婚後財產) i stavlja pretpostavku da je imovina čije je vreme sticanja teško dokazati imovina posle braka. Reč je o polaznoj tački razvrstavanja i dokaza za obračun režima, a ne o prečici ka određivanju vlasnika bez obzira na upis niti ka uklanjanju pojedinačnih zahteva druge strane. Tokovi prenosa, kupoprodajni ugovor, ugovor o zajmu i uplate rata, priznanice (收據), poruke među stranama, poreske i upisne podloge kao i osnov i vreme sticanja moraju biti međusobno povezani, da se stvarni pravni odnos pokaže.

Član 1030-1 Građanskog zakonika (民法) je institut koji pri prestanku zakonskog imovinskog režima izračunava čistu imovinu posle braka svakog bračnog druga koji ispunjava pretpostavke i razliku načelno raspodeljuje na jednake delove. Nije institut koji bi pretvarao u suvlasništvo svaku imovinu stečenu za vreme braka ili delio svaku stvar na polovinu. Imovina stečena nasleđivanjem ili drugim besteretnim sticanjem i naknada za nematerijalnu štetu (慰撫金) isključene su iz zakonskog obračuna; dugove i raspolaganja pre prestanka režima treba ispitati u celini. Ako je rezultat jednake raspodele razlike prema zakonskim okolnostima očigledno nepravičan, sud može da umanji iznos raspodele ili da ga potpuno isključi.

Polni odnos s licem koje nije bračni drug ili odgovornost za raspad braka sama po sebi pravo na raspodelu ne isključuju i sama ga ne smanjuju. Konkretne činjenice koje spadaju pod zakonska merila usklađivanja, kao što su prikrivanje ili raspolaganje imovinom, doprinos kućnim poslovima i vaspitanju dece kao i celina okolnosti zajedničkog života i sticanja imovine, međutim mogu se tvrditi i dokazivati posebno. Ne može se tvrditi samo zato što se državljanstva razlikuju da se način obračuna člana 1030-1 razlikuje.

Ovo pravo prestaje ako se ne izvrši u roku od 2 godine od saznanja razlike ostatka imovine i u svakom slučaju u roku od 5 godina od prestanka zakonskog imovinskog režima. Ta 2 roka treba vezati samo za zahtev prema članu 1030-1 i ne treba da služe kao rokovi za svojinu, zajam, naknadu štete, izdržavanje bračnog druga posle razvoda ili izdržavanje deteta. Stvarni početak toka roka i trenutak prestanka zakonskog imovinskog režima treba proveriti jedan po jedan prema podlogama.

7. Naknada štete zbog razvoda, izdržavanje bračnog druga, vanbračna zajednica i treće lice

Ti zahtevi nisu ista prava. Pravo na raspodelu razlike ostatka imovine prema članu 1030-1 Građanskog zakonika (民法), naknada štete zbog razvoda presudom prema članu 1056, izdržavanje u nevolji za bračnog druga bez krivice prema članu 1057 i izdržavanje maloletnog deteta imaju različite pretpostavke nastanka, obračun i rokove. Na pravo na raspodelu primenjuju se 2 godine od saznanja razlike i 5 godina od prestanka zakonskog imovinskog režima; te rokove ne treba prenositi, kakvi jesu, na druge zahteve.

Naknada štete prema članu 1056 Građanskog zakonika (民法) je pravo koje prema drugoj strani odgovornoj u razvodu presudom posebno ispituje imovinsku štetu i nematerijalnu povredu koja ispunjava zakonske pretpostavke (rezervna odredba stava 2: lice koje zahteva samo ne sme imati krivicu). Akt koji zasniva odgovornost, štetu, uzročnu vezu i samostalne pretpostavke nematerijalnog zahteva treba podupreti dokazima. Sama činjenica da postoje činjenice koje se tiču raspada braka ne određuje određeni iznos i ne zamenjuje nastanak drugih imovinskih zahteva.

Izdržavanje bračnog druga posle razvoda prema članu 1057 Građanskog zakonika (民法) pretpostavlja da bračni drug bez krivice razvodom presudom padne u životnu nevolju. Najpre treba proveriti da li je reč o sporazumnom razvodu ili o razvodu presudom, da li lice koje zahteva nema krivicu i da li je stvarno palo u nevolju zbog razvoda; obim se ocenjuje prema konkretnim podlogama o potrebi i sposobnosti da se ispunjava. Statistički prosek potrošnje vlade ili sama krivica druge strane ne može služiti kao obavezujuća formula.

Izdržavanje maloletnog deteta je pravo i obaveza između roditelja i deteta i razlikuje se od izdržavanja između bivših bračnih drugova prema članu 1057. Raspodela prema članu 1030-1 je obračun bračnog imovinskog režima i ne zamenjuje naknadu štete niti izdržavanje. Ako postoje deliktni zahtevi prema licu koje nije bračni drug, vraćanje određene imovine, zajam ili ugovorni zahtevi, treba pravni osnov, strane, štetu i rok odrediti posebno. Ne može se svim pravima pripojiti jedini rok od 5 godina od dana razvoda; nastanak, saznanje, činjenicu, stanje postupka i pravila zastarelosti (消滅時效) svakog zahteva treba ispitati posebno.

Strane koje žive zajedno bez braka samom činjenicom zajedničkog života ne stiču bračna prava, kao što su razvod ili izdržavanje bračnog druga (贍養費). Ako međutim stvarno postoji zajednička imovina, zajam, ugovor, upis na ime druge osobe, povereništvo, sticanje bez osnova ili protivpravni akt, to se može analizirati kao imovinski ili poverilački odnos nezavisan od braka. Prema samom trajanju zajednice ne može se obećati raspodela koja pretpostavlja brak, niti unapred tvrditi konkretno vraćanje prava.

Srodnici bračnog druga, na primer iz porodice muža ili žene, nisu dužnici izdržavanja bračnog druga posle razvoda prema članu 1057 Građanskog zakonika (民法). Samo tvrđenje teškog mešanja ili uvrede trećim licem ne zasniva odmah naknadu štete. Zahtevi prema trećem licu zahtevaju samostalan pravni osnov iz protivpravnog akta ili imovinskog prava i odgovarajuće pretpostavke i dokaze, naime protivpravni akt, umišljaj ili nehat, štetu i uzročnu vezu.

8. Prava i obaveze prema maloletnom detetu i najbolji interes deteta

Prema članovima 1055 i 1055-1 Građanskog zakonika Tajvana (民法) sud ocenjuje pitanja koja se tiču deteta, uključujući vršenje ili snošenje prava i obaveza prema maloletnom detetu (未成年子女權利義務之行使或負擔) i lični kontakt (會面交往), prema merilu najboljeg interesa deteta (子女最佳利益). Pošto se zakonska merila i konkretni podaci — uzrast, zdravlje, volja i potrebe razvoja deteta, život, sposobnost nege i stav roditelja, emocionalni odnos prema detetu i to da li se ometa odnos s drugim roditeljem — uzimaju u obzir zbirno, zaključak se ne može odrediti samo prema prihodima roditelja ili odgovornosti za raspad braka.

Tačan pojam prava Tajvana jeste vršenje ili snošenje prava i obaveza prema maloletnom detetu. Ovde mogu spadati boravište, dnevna nega, odluke o obrazovanju i lekarskoj nezi, upravljanje imovinom i zakonsko zastupanje. Radi pogodnosti može se govoriti o roditeljskoj odgovornosti (親權) ili nezi; ta jedina reč međutim ne prevodi potpuno celinu prava i obaveza prava Tajvana.

Prema članu 1055 Građanskog zakonika (民法) roditelji mogu da se sporazumeju ko posle razvoda ta prava i obaveze vrši i nosi. Ako sporazuma nema ili do sporazuma ne dođe, može odlučiti sud; ako je sporazum za dete nepovoljan, sud može da ga izmeni ili da donese potrebnu odluku. I posle postojeće odluke može doći u obzir sudski pregled, ako je prema kasnijim okolnostima i interesu deteta izmena potrebna. Potpisani sporazum o razvodu ne blokira kasniji pregled najboljeg interesa deteta, a dogovorena se izmena ne može uvek smatrati pukim podnošenjem obrasca evidencije prebivališta.

U pregledu prema članu 1055-1 Građanskog zakonika (民法) zbirno se uzimaju u obzir uzrast, pol, broj i zdravlje deteta, volja deteta i potreba razvoja ličnosti, uzrast, zanimanje, ponašanje, zdravlje, privredna sposobnost i životna situacija roditelja, volja i stav zaštite i vaspitanja, emocionalni odnos između roditelja i deteta kao i okolnosti koje su ometale odnos deteta s drugim roditeljem. Sud sasluša mišljenje deteta načinom predviđenim zakonom i može da uzme u obzir istragu i mišljenje nadležnih organa ili stručnjaka za zaštitu dece. Visok prihod ili odgovornost za raspad braka može biti samo jedna činjenica među mnogim drugima, a ne jedino merilo odluke niti nagrada i kazna.

Ako su ispunjene pretpostavke nastanka izabranog puta razvoda, sam brak može najpre da prestane, čak i ako delovi pitanja imovine ili dece ostaju. To međutim ne treba smatrati prečicom preporučljivom u svim slučajevima. Očuvanje i obračun nerešene imovine, sporazum ili sudsku odluku potrebnu o boravištu, nezi, lekarskoj nezi i obrazovanju deteta, izdržavanju i ličnom kontaktu kao i potrebu tokom spora privremene mere (暫時處分) za bezbednost i neprekidnost života treba ispitati u celini.

9. Izdržavanje deteta, lični kontakt, prinudno izvršenje i privremena mera

Prema članu 1116-2 Građanskog zakonika (民法) obaveza izdržavanja roditelja prema maloletnom detetu traje i posle razvoda. Reč je o pravu različitom od izdržavanja prema bivšem bračnom drugu prema članu 1057 Građanskog zakonika (民法). Troškove života, obrazovanja i bolesti deteta i posebne potrebe kao i prihode, imovinu, sposobnost izdržavanja i stvarnu podelu nege svakog roditelja treba ispitati prema podlogama, da se odredi konkretno breme.

Ako se želi izmeniti postojeći sporazum ili odluka o izdržavanju deteta, treba u celini ispitati sadašnju potrebu deteta, sredstva i životnu situaciju oba roditelja, sadržinu i oblik postojećih isprava, tok ispunjenja kao i najbolji interes deteta. Ne može se ograničiti da svakoj izmeni uvek mora prethoditi događaj koji strane nipošto nisu mogle predvideti. Nasuprot tome, iznos izmene se takođe ne određuje odmah prema samoj promeni cena ili jednostranom tvrđenju; potrebne su podloge za dokazivanje najnovijih troškova i sposobnosti da se ispunjava.

Ako je lični kontakt ometan, ispituje se prema sadržini i izvršivosti postojećeg sporazuma ili odluke, toku ometanja kao i volji, bezbednosti i životnom planu deteta, da li se od suda može zahtevati određivanje ili izmena sadržine, izvršenje ili primerena privremena mera. Sadašnji sporazum ili odluku, zapise komunikacije, datume i mesta stvarno pokušanih susreta, školske i lekarske rokove kao i činjenice koje utiču na bezbednost i stabilnost, treba urediti.

I u izvršenju prema članu 194 Zakona o porodičnim stvarima metoda mora da odgovara najboljem interesu deteta; prema stvari može doći u obzir neposredna ili posredna prinuda. Sama činjenica da je kontakt ometan ne vodi odmah korišćenju fizičke sile, predaji deteta, sankciji druge strane ili izmeni vršenja prava i obaveza prema maloletnom detetu. Stepen i metodu treba odrediti s obzirom na uzrast i volju deteta, sadašnje stanje zaštite kao i emocionalno dejstvo i bezbednost izvršenja.

Pri izvršenju izdržavanja deteta važni su tekst postojeće izvršne isprave (執行名義), rokovi ispunjenja, zaostatak i tok plaćanja; pri izvršenju ličnog kontakta važno je da način kontakta i uslovi budu konkretni. Ispunjenje izdržavanja deteta i ispunjenje ličnog kontakta nisu sredstva koja se mogu razmenjivati u uzajamnoj odmazdi; u interesu života deteta obavezu i postupak treba obrađivati odvojeno, svaku za sebe.

10. Međunarodno preseljenje s detetom

Sam sporazum da će dete živeti van Tajvana ne čini od nivoa životnih troškova u zemlji boravka samostalnu formulu izdržavanja deteta. Stvarne troškove stanovanja, obrazovanja, bolesti i putovanja kao i potrebu deteta, prihode, imovinu i breme nege oba roditelja kao i postojeći sporazum ili odluku treba ispitati u celini. Troškovi države boravka mogu služiti kao podloga za ocenu konkretnih izdataka, ali sami ne određuju visinu bremena.

Pri međunarodnom preseljenju treba najpre proveriti ko ima ovlašćenje da odredi boravište i putovanja deteta i da li postoji saglasnost drugog roditelja ili primenljiv sudski nalog. Zatim se ispituje da li preseljenje odgovara najboljem interesu deteta i kakvo dejstvo ima na obrazovanje, lekarsku negu, neprekidnost života i trajni lični kontakt s roditeljem koji ostaje. Potreban je stvarno izvodljiv plan, kao što su učestalost kontakata, boravak o raspustu, putni troškovi i mesto predaje.

Izdavanje i korišćenje pasoša, ulazak i izlazak s Tajvana i mesta odredišta kao i uslovi boravka, imigracije i upisa porodičnog stanja razlikuju se od građanskih odluka o roditeljskoj odgovornosti (親權). Treba takođe proveriti da li postojeće odluke ili sporazumi koji se tiču deteta mogu biti priznati i izvršeni na Tajvanu i u mestu odredišta. Ako konkretno postoji bojazan jednostranog odlaska, odbijanja vraćanja ili bezbednosnog rizika, treba prema odgovarajućim nadležnostima ispitati kakve se mere obezbeđenja ili privremene mere mogu zahtevati pre odlaska ili u hitnom slučaju.

Ne treba pretpostavljati da se Haška konvencija iz 1980. o građanskopravnim vidovima međunarodne otmice dece na Tajvan sama po sebi primenjuje. Prekogranično premeštanje, zadržavanje ili vraćanje treba ispitati prema ranijem boravištu deteta, sadašnjem mestu kao i stanju strana i postupka, uz pomoć uputstava i mogućnosti izvršenja svake nadležnosti; sam naziv konvencije ne omogućava da se zaključi. Radnje koje se sastoje u odvođenju deteta ili u njegovom nevraćanju protivno postojećem sporazumu ili nalogu ne preporučuju se; pre premeštanja treba proveriti zakonsku saglasnost ili odluku i hitna zaštitna sredstva.

11. Dokazi i praktična priprema

Podloge se ne uređuju kao zbirka za pritisak na drugu stranu, već kao zapis za tačno objašnjenje nadležnosti, postupka, činjenica i potrebe deteta. Ako se pripremi sledećih 9 kategorija tako da budu vidljivi vremenski sled događaja i poreklo originala, smanjuje se rizik zamene različitih zahteva i rokova.

1. Urediti dokaz braka i dokumentaciju tajvanske evidencije prebivališta kao i državljanstvo, boravište, uobičajeno boravište i sadašnju adresu svake strane. Označiti i da li se stvarno središte života i adresa podobna za dostavljanje razlikuju od podatka isprave.
2. Prikupiti prema postupku pisani sporazum o razvodu i tok u kojem su svedoci utvrdili stvarnu volju za razvod, sudske podloge, zapise dostavljanja, zapisnik o medijaciji, zapisnik o poravnanju, presudu i dokaz pravnosnažnosti.
3. Proveriti strane upise braka i razvoda kao i strane odluke ili uverenja, overu tajvanskim predstavništvima u inostranstvu ili nadležnim organima, kineski prevod i stanje overe ili notarstva kao i stanje priznanja, dejstva i upisa na Tajvanu.
4. Povezati s ukupnim spiskom primenljivi ugovor o bračnom imovinskom režimu i režim, aktiva, dugove, upisana imena, osnov i vreme sticanja kao i podloge o prenosima, raspolaganjima, kreditu, uplatama rata, porezima i proceni.
5. Sastaviti u neutralnom hronološkom pregledu tvrđene razloge razvoda prema događaju i vremenu i sačuvati u izvornom stanju komunikaciju pribavljenu na zakonski način, lekarske i policijske podloge kao i druge dokaze. Razlikovati pretpostavku i činjenice utvrđene neposredno.
6. Pripremiti s gledišta najboljeg interesa deteta uzrast, zdravlje, obrazovanje i boravište svakog deteta, prošli i sadašnji tok nege, volju koja odgovara stepenu razvoja, odnos sa svakim roditeljem kao i podloge bezbednosti i stabilnosti.
7. Objediniti sadašnji sporazum ili odluku koja se tiče deteta, ispunjenje izdržavanja i stvarne troškove, tok ličnog kontakta, putne isprave, plan putovanja i konkretan plan međunarodnog preseljenja.
8. Povezati sve datume zahteva, upisa, žalbe, žalbe na rešenje, vršenja prava i izvršenja s tačnim događajem koji pokreće tok roka. Ne mešati objavljivanje, dostavljanje i pravnosnažnost presude, zaključenje medijacije ili poravnanja, saznanje prava i prestanak režima.
9. Predavati identifikacione brojeve, adrese kao i lekarske, obrazovne i finansijske podatke bračnog druga i deteta samo potrebnim licima i organima i u potrebnom obimu i utvrditi plan zaštite ličnih podataka koji obuhvata pristup datotekama, način predaje i uništenje primeraka.

Protivpravno praćenje, pristup računima, prodiranje u mobilni telefon ili računar, praćenje položaja, snimanje protivno zakonu i objavljivanje privatnih podataka deteta ne treba da služe kao metod prikupljanja dokaza. Odmazda prema drugoj strani, prikrivanje imovine ili fiktivni prenos kao i premeštanje deteta protivno sporazumu ili odluci mogu stvoriti dalje rizike za stvar i za dete. Ako zakonitost dokumentacije ili metoda očuvanja nije jasna, treba pre prikupljanja ispitati primenljivo pravo i sudski postupak.

12. Službeni izvori

Sledeći primarni izvori (1. nivo) polazna su tačka za proveru pravne građe i postupaka ovog članka, utvrđena na dan 25. 7. 2026. Pre stvarnog delovanja treba ponovo proveriti izmene, najnovija uputstva nadležnog organa i tekst primenljiv na stvar.

1. Nacionalna baza propisa Tajvana: Građanski zakonik (民法)
2. Ministarstvo pravde Tajvana: engleski tekst Građanskog zakonika
3. Nacionalna baza propisa Tajvana: Zakon o porodičnim stvarima (家事事件法)
4. Nacionalna baza propisa Tajvana: član 303 Zakona o parničnom postupku
5. Nacionalna baza propisa Tajvana: propisi o privremenim merama u vanparničnim porodičnim stvarima
6. Nacionalna baza propisa Tajvana: Zakon o evidenciji prebivališta (戶籍法)
7. Odeljenje za evidenciju prebivališta Ministarstva unutrašnjih poslova Tajvana: uputstva za upis razvoda
8. Nacionalna baza propisa Tajvana: Zakon o merodavnom pravu za građanskopravne odnose sa stranim elementom (涉外民事法律適用法)
9. Ustavni sud Tajvana: presuda br. 4, godine 112. po kalendaru Republike Kine (民國112年憲判字第4號)
10. Ustavni sud Tajvana: engleski tekst presude br. 4, godine 112. po kalendaru Republike Kine

13. Povezana uputstva

• U kojim stvarima zastupamo klijente
• Kako se utvrđuju obim rada i troškovi
• Kontakt

---

Ovaj članak je obrazovni materijal namenjen opštem objašnjenju instituta razvoda, međunarodnih porodičnih stvari, bračne imovine i maloletne dece na Tajvanu, a ne pravni savet u konkretnoj stvari. Postupak i rezultat mogu se razlikovati prema nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju stranih odluka, stanju braka i evidencije prebivališta, imovinskom režimu, postojećem sporazumu ili odluci koja se tiče deteta, činjenicama i dokazima kao i najnovijim službenim propisima. Rokove upisa, pravnih lekova, zahteva i izvršenja treba pre delovanja proveriti jedan po jedan prema tačnom početku toka svakog prava i svakog postupka.

Advokatkinja Wei Tseng (曾雋崴)