Na osnovu predmeta u kojem se korejski student povredio dok je u teretani (健身房) na Tajvanu primao uputstva trenera (教練), ovaj tekst objašnjava pravne postupke koje je posle povrede u teretani moguće razmotriti, rokove zahteva, načine očuvanja dokaza (保全證據) i stavke naknade štete (損害賠償).
Nezgoda se dogodila u teretani u Tajčungu (臺中) tokom vežbe mrtvog dizanja (硬舉) koju je vodio trener. Posle povrede nije dovoljno ostati samo na činjenici da se nezgoda dogodila unutar teretane; treba sveobuhvatno oceniti iskustvo vežbanja i zdravstveno stanje korisnika, vrstu vežbe i opterećenje, objašnjenja i uputstva trenera, pokret i reakciju u tom trenutku, uzročnu vezu (因果關係) između povrede i vežbe i isprave kojima se potkrepljuje nastala šteta.
Advokatkinja Wei Tseng zastupala je tužioca, korejskog studenta, kao punomoćnica u parnici (訴訟代理人). Okružni sud u Tajčungu 24. 1. 2022. u presudi prvog stepena u potrošačkoj stvari broj 7 iz 109. godine po kalendaru Republike Kine (民國109年度消字第7號) naložio je tuženom da plati 1.579.589 TWD i kamatu navedenu u presudi.
Potom je štampa navela da su strane zaključile poravnanje (和解) u drugom stepenu. Sama zvanična presuda prvog stepena ne omogućava da se potvrdi ishod drugog stepena ni visina poravnanja; preneto poravnanje ne sme se čitati kao potvrđen konačan ishod postupka po presudi prvog stepena.
Naslovi novinskih izveštaja, internetskih objava i pravnih komentara o ovoj stvari, u prevodu, jesu sledeći. Naslovi u nastavku služe samo da predstave sadržaj svakog linka; ne znače da ovaj tekst sam utvrđuje činjenice.
Je li se kod korejskog studenta dogodilo pucanje intervertebralnog diska dok je na ličnom treningu izvodio mrtvo dizanje 90 kg?
Praktični značaj ove stvari leži u tome što pokazuje da se odgovornost ne određuje odmah samom činjenicom da je do povrede došlo u teretani. Sadržaj dužnosti bezbednosti (安全義務) koja tereti pružaoca usluge, konkretno dato uputstvo i povreda dužnosti pažnje (注意義務), uzročna veza između povrede i postupanja i obim štete ocenjuju se prema ispravama svake stvari. Pretpostavke i rokovi krivičnog postupka i parničnog postupka takođe se razlikuju, zato treba odmah posle nezgode dokumentaciju urediti odvojeno.
U nastavku je opšta informacija radi objašnjenja sporova o povredi u teretani na Tajvanu; nije pravno mišljenje o konkretnoj stvari. Stvarna prava i način postupanja mogu se razlikovati prema ugovornom odnosu, okolnostima nezgode, uzroku i stepenu povrede, postupanju strana, uslovima polise, obezbeđenim dokazima i merodavnom pravu.
1. Posle povrede u teretani na Tajvanu, koje pravne postupke je moguće razmotriti?
Član 7 tajvanskog Zakona o zaštiti potrošača (消費者保護法) predviđa da, kada preduzeće pruža uslugu, mora da obezbedi da ta usluga ima nivo bezbednosti koji je razumno očekivati prema stručnom ili tehničkom merilu u trenutku pružanja.
To ne znači da se odgovornost preduzeća ili trenera priznaje svaki put kada do povrede dođe u teretani. Treba za svaku stvar posebno ocenjivati kakva je konkretna dužnost pažnje postojala, da li je povređena, da li postoji uzročna veza između povrede dužnosti i povrede tela, da li je nastala stvarna šteta, koje prigovore ima protivna strana i da li postoji dokaz koji podupire svaku tvrdnju i svaki prigovor.
Ako su ispunjeni zakonska obeležja krivičnog dela telesne povrede iz nehata (過失傷害), može se razmotriti krivični predlog oštećenog (告訴). Može se razmotriti i građanski zahtev za naknadu štete, ali koji se pravni osnov primenjuje — ugovorna odgovornost, protivpravna radnja (侵權行為) ili zaštita potrošača — i obim odgovornosti razlikuju se prema konkretnim činjenicama. To što se kod jedne nezgode može razmotriti više postupaka ne znači da ih sve treba sprovesti, niti da je uspeh u bilo kom od tih postupaka zagarantovan.
2. Koji se rokovi primenjuju na krivični predlog oštećenog i građansku naknadu štete?
Prema članu 287 tajvanskog Krivičnog zakonika (刑法) krivično delo telesne povrede iz nehata prema članu 284 Krivičnog zakonika goni se samo po predlogu oštećenog (告訴乃論之罪). Prema članu 237 tajvanskog Zakonika o krivičnom postupku (刑事訴訟法) lice ovlašćeno da podnese predlog načelno mora to da učini u roku od 6 meseci od dana kada je saznalo ko je učinilac.
Pravo na naknadu štete iz protivpravne radnje prema članu 197 tajvanskog Građanskog zakonika (民法) prestaje načelno ako se ne ostvari u roku od 2 godine od trenutka kada je oštećeni saznao i za štetu i za lice obavezno na naknadu, i prestaje i kada od protivpravne radnje protekne 10 godina.
Ako međutim činjenice upućuju na drugi osnov zahteva, kao što je ugovorna odgovornost, ili na druga pravila o početku, toku i prekidu roka, rok se može razlikovati. Rok se ne sme određivati samo prema datumu nezgode ili dijagnoze; bezbednije je rano i pojedinačno proveriti moguće osnove zahteva i datume od kojih svakom počinje da teče rok.
3. Odmah posle nezgode, koje dokaze treba sačuvati i kako?
Da bi se mogli objasniti odgovornost, uzročna veza i šteta, valja prikupiti ne samo snimke nadzora (監視器影像) iz trenutka nezgode, već i medicinsku dokumentaciju (病歷) i lekarsko uverenje (診斷證明書), račune za troškove lečenja (醫療費用), prevoz radi lečenja (就醫交通費) i negu (看護費用), poruke razmenjene s teretanom i trenerom, iskaze svedoka, rezervaciju časova i evidenciju prisustva, plan vežbanja i zapis treninga. Valja fotografisati povređeni deo tela i, u meri u kojoj je to moguće, stanje mesta nezgode i urediti prema datumu tok pre nezgode i posle nje, kao i sadržaj komunikacije, da bi kasnije bilo lakše isprave uporediti.
Snimci mogu posle isteka roka čuvanja biti presnimljeni ili iz drugih razloga postati neupotrebljivi. Zato se može razmotriti zahtev teretani za očuvanje putem pisma s overom sadržaja (存證信函) ili pismenog zahteva advokatkinje (律師函), u kome se konkretno navede potreban vremenski odsek, mesto i položaj kamere. Taj zahtev je praktična mera da se zabeleži šta je i kada zahtevano. Sam po sebi, međutim, protivnoj strani ne nameće novu pravnu obavezu da snimke sačuva niti sprečava njihovo brisanje, a sama okolnost da snimci nisu ostali takođe ne znači da će sud automatski izvesti nepovoljan zaključak.
Ako okolnosti nezgode mogu ispuniti obeležja krivičnog dela, može se brzo podneti predlog da organ istrage (偵查機關) oceni da li postoji zakonski osnov da se snimci pribave ili sačuvaju. Predlog ne znači da policija ili tužilaštvo nužno obezbede CCTV, zato treba prikupiti i isprave koje strana može sama sačuvati, kao što su medicinska i komunikaciona dokumentacija.
4. Koje stavke štete se mogu zahtevati od teretane?
Stavke štete čije se ostvarenje može razmotriti jesu sledeće. To da li će sud stavku dosuditi, i u kojoj visini, zavisi od nužnosti svakog izdatka, uzročne veze s nezgodom, dokaza, odnosa odgovornosti i ocene suda.
- Troškovi lečenja: Izdaci stvarno učinjeni za pregled, ispitivanje, lečenje, lekove i rehabilitaciju dokazuju se računima i medicinskom dokumentacijom.
- Troškovi nege ili zbrinjavanja: Da li je s obzirom na stepen povrede i tok lečenja nega bila nužna i da li su vreme i troškovi primereni, ocenjuje se na osnovu medicinske dokumentacije i dokaza o izdacima.
- Troškovi prevoza: Izdaci nužni za odlazak u zdravstvenu ustanovu zbog lečenja dokazuju se evidencijom kretanja, računima i sličnim ispravama.
- Šteta zbog smanjenja radne sposobnosti (勞動能力減損): Ako su priznate posledice i trajno smanjenje radne sposobnosti, može se ocenjivati zbirno prema medicinskoj i profesionalnoj dokumentaciji, stepenu oštećenja, zanimanju i prihodu i preostalom vremenu radne sposobnosti. Sam procenat oštećenja naknadu ne određuje i gubitak se ne računa automatski do trenutka odlaska u penziju.
- Izgubljena zarada u vreme oporavka (收入損失): Vreme u kojem stvarno nije bilo moguće raditi zbog lečenja ili oporavka, i iz toga proisteklo smanjenje prihoda, treba dokazati platnim listama, poreskim evidencijama i evidencijama rada.
- Nematerijalna šteta (非財產上損害): Iznos za duševne patnje utvrđuje sud prema elementima svake stvari, kao što su stepen povrede, vreme lečenja, posledice i konkretne okolnosti strane.
- Kaznena naknada štete (懲罰性賠償金): Postoji pravilo prema kojem se u postupku na koji se primenjuje Zakon o zaštiti potrošača, ako je šteta nastala umišljajem preduzeća, može se zahtevati iznos do 5 puta veći od stvarne štete; pri grubom nehatu do 3 puta veći; a pri nehatu do visine stvarne štete. Da li se član 51 tajvanskog Zakona o zaštiti potrošača na stvar odnosi i da li se kaznena naknada stvarno dosuđuje i u kojoj visini, zavisi od ocene suda o konkretnim pretpostavkama i dokazima.
5. Čak i kada teretana ima osiguranje odgovornosti (責任保險), mogu li postojanje naknade i visina biti sporni?
Da. Činjenica da osiguranje postoji može biti značajna pri oceni izvora naknade, ali sama po sebi ne priznaje pravnu odgovornost teretane ili trenera niti određuje iznos za isplatu. Između osiguravača (保險人) i strana mogu nastati sporovi o limitu pokrića i klauzulama isključenja, uzročnoj vezi između nezgode i povrede i nužnosti i visini svake stavke štete.
Posebno smanjenje radne sposobnosti, smanjenje prihoda u vreme oporavka i nematerijalna šteta mogu zahtevati medicinsku dokumentaciju, dokumentaciju o prihodima i profesionalnu dokumentaciju ili mišljenje veštaka. Iznos koji predloži osiguravač, ili onaj koji zahteva oštećeni, ne postaje odmah iznos koji sud priznaje, a ishod ocene oštećenja takođe naknadu automatski ne određuje. U stvarnom postupanju treba proveriti i polisu i uslove, sadržaj obaveštenja o nezgodi, odgovor osiguravača, tok lečenja i dokumentaciju o šteti.
Ako ste pretrpeli povredu u teretani, važno je najpre dobiti potrebno zbrinjavanje, sačuvati isprave koje se još mogu obezbediti pre nego što nestanu, i blagovremeno dobiti pojedinačni pravni savet o rokovima i postupcima koji se na stvar mogu odnositi. Pregovaranje, potrošačka žalba (消費申訴) ili medijacija (調解), krivični predlog oštećenog i građanski zahtev za naknadu štete sve su to sredstva koja se prema stvari mogu izabrati, i nisu postupci koje bi uvek trebalo sprovesti u celini.
Pad u poslovnom prostoru, šteta po zdravlje prouzrokovana hranom i povreda pri stručnoj usluzi takođe mogu otvoriti spor o dužnosti bezbednosti, uzročnoj vezi, šteti i dokazu. Zaključak iz stvari teretane, međutim, ne može se bez izmene primeniti na drugu nezgodu, zato treba ugovor, postupanje i merodavne norme svakog slučaja oceniti posebno.
Pogledajte i:
