Nasleđivanje i roditeljska odgovornost na Tajvanu: pravni pregled za preživelu porodicu

Kada član porodice umre, ne otvara se samo jedan postupak. Posebno treba oceniti ko su naslednici (繼承人), koje imovine i dugovi spadaju u predmet nasleđivanja, da li preživeli bračni drug ima posebno bračno imovinsko pravo, ko vrši ili nosi prava i obaveze roditeljske odgovornosti (親權) prema maloletnom detetu, da li je potrebno starateljstvo nad maloletnim licem (未成年人監護) i kako štititi imovinu koja pripada detetu. Ta pitanja mogu da utiču jedno na drugo, ali pravni osnov i redosled ocene nisu isti.

Naročito treba razlikovati nasledni deo i pravo na raspodelu razlike ostatka imovine, roditeljsku odgovornost i starateljstvo nad maloletnim licem, zakonsko zastupanje (法定代理) i svojinu na imovini. Ako se zaključak o jednom pitanju prenese neizmenjen na drugo, mogu se pogrešno razumeti nosilac prava, predmet obračuna ili potrebni sudski postupak. U nastavku je izložen opšti redosled provere na osnovu Građanskog zakonika Tajvana (民法) i službene procesne dokumentacije.

1. Zakonski naslednici i nasledni deo

Prema članu 1138 i članu 1144 Građanskog zakonika Tajvana (民法) bračni drug nasleđuje zajedno s naslednicima odgovarajućeg reda, a potomci u pravoj liniji (直系血親卑親屬) jesu 1. red zakonskog nasleđivanja. Ako nema važećeg testamenta (遺囑), ako su jedini naslednici koji dolaze u obzir bračni drug i dvoje dece i ako nema odricanja od nasleđa (拋棄繼承), nedostojnosti za nasleđivanje (喪失繼承權), nasleđivanja po pravu predstavljanja (代位繼承) ni druge okolnosti koja bi promenila zaključak, tri lica načelno nasleđuju svako po 1/3. Reč je samo o pretpostavci za objašnjenje pravila, a ne o zaključku konkretne nasledne stvari.

Član 1138 Građanskog zakonika (民法) utvrđuje red zakonskih naslednika osim bračnog druga: potomci u pravoj liniji, roditelji, braća i sestre (兄弟姊妹) i dede i babe, tim redom. Ako postoje naslednici prethodnog reda, naslednici kasnijeg reda načelno ne nasleđuju pre njih. I unutar istog reda treba proveriti trenutak smrti, srodnički odnos, usvojenje i postojanje nasleđivanja po pravu predstavljanja; zato je važno najpre obezbediti dokumentaciju o porodičnoj vezi.

Preživeli bračni drug nije naslednik nižeg reda u okviru srodničkog reda iz člana 1138 Građanskog zakonika (民法); prema članu 1144 nasleđuje zajedno s naslednicima stvarno primenljivog reda. Konkretan odnos zajedničkog nasleđivanja međutim može da se razlikuje prema redu s kojim se nasleđuje zajedno. Postojanje razloga nedostojnosti, zakonsko odricanje i nastanak nasleđivanja po pravu predstavljanja umesto ranije umrlog potomka u pravoj liniji takođe utiču na rezultat.

Sama činjenica da je nasleđivanje otvoreno ne znači da svaki naslednik odmah postaje isključivi vlasnik određenog depozita ili nepokretnosti. U odnosu zajedničkog nasleđivanja proverava se obim nasledne imovine, uređuju se dugovi i troškovi i sporazumom o deobi ili sudskim postupkom može se utvrditi pripadnost svake imovine. Zato treba razlikovati apstraktni zakonski nasledni deo (應繼分) i konačnu pripadnost konkretne imovine.

2. Testament i utvrđivanje nasledne imovine

Važeći testament može da utvrdi način deobe različit od zakonskog nasleđivanja. Treba međutim proveriti oblik testamenta, sposobnost za sastavljanje testamenta, tumačenje i mogućnost izvršenja i istovremeno oceniti ograničenja kogentnih normi, uključujući nužni deo (特留分). Samo postojanje testamenta ne određuje pripadnost celokupne nasledne imovine; nasuprot tome, ako testament navodi samo neke imovine, na ostatak može da se primeni režim zakonskog nasleđivanja.

Pre obračuna naslednog dela treba najpre utvrditi popis i pravnu prirodu nasledne imovine. Ispravama treba potvrditi ne samo nepokretnosti, depozite, hartije od vrednosti, poslovne udele, potraživanja i pokretne stvari, već i dugove ostavioca (被繼承人), jemčevnu odgovornost, neplaćene poreze i troškove povezane sa sahranom. Ne sme se zaključivati samo prema upisu u evidenciji ili na računu; treba ispitati i stvarni svojinski odnos, udeo u imovini sa zajedničkim upisom, prava trećeg lica i zasnovana obezbeđenja.

Davanja čiji je korisnik određen posebno, kao što su osiguranje ili penzijska naknada (退休金), mogu se prema ugovoru i merodavnom pravu tretirati drugačije od nasledne imovine. Imovina u povereništvu (信託) zahteva proveru strukture ugovora o povereništvu i korisničkog prava iz povereništva (信託受益權); pokloni ili prenosi za života mogu se povezati s vraćanjem, uračunavanjem ili nužnim delom. Ako postoje računi ili nepokretnosti u inostranstvu, treba oceniti i pravo države u kojoj se imovina nalazi i kolizione norme Tajvana.

Utvrđivanje imovine nije samo traženje prava; to je i utvrđivanje dugova i procesnih rizika. Potvrde stanja finansijskih institucija, evidenciju nepokretnosti, poresku dokumentaciju, ugovore o osiguranju, isprave o povereništvu, poslovne knjige društva i isprave o kreditima i jemstvu treba urediti prema istom referentnom danu. Ako se pri nepotpunoj dokumentaciji izračuna samo konkretan nasledni deo, može nastati razlika prema neto imovini koja se stvarno može deliti.

3. Pravo bračnog druga na raspodelu ostatka imovine

Nije reč o istom pravu. Pravo na raspodelu razlike ostatka imovine (剩餘財產差額分配) prema članu 1030-1 Građanskog zakonika Tajvana (民法) je pravo koje bračni drug može da istakne posebno, ako su ispunjene zakonske pretpostavke, i mora se obračunati odvojeno od naslednog dela. Sva imovina stečena za vreme braka sama po sebi ne ulazi u obračun, a preživeli bračni drug nužno ne dobija polovinu nasledne imovine. Stvar treba oceniti pošto se provere imovinski režim, osnov i trenutak sticanja svake imovine, dugovi i zakonski isključene stavke.

Ovo pravo pri prestanku zakonskog imovinskog režima (法定財產制) poredi priraštaj imovine svakog bračnog druga posle braka prema zakonskom merilu. Osnov nastanka, druga strana i predmet obračuna razlikuju se od naslednog dela koji nastaje zato što je preživeli bračni drug naslednik. Ako se ovaj zahtev istakne i usvoji, može se postaviti pitanje redosleda da se najpre odrazi njegov rezultat, a zatim kao nasledna imovina utvrdi ono što ostaviocu preostaje.

U obračunu ne treba gledati samo izraz „imovina stečena za vreme braka”, već obim uključivanja i isključivanja koji utvrđuje Građanski zakonik (民法). Mogu postojati zakonski isključene stavke, kao što su imovina stečena nasleđivanjem ili poklonom i naknada nematerijalne štete (慰撫金); treba uzeti u obzir i dugove nastale za vreme braka. Da li su bračni drugovi ugovorili drugi režim, koji su osnov i dan sticanja imovine i kako utvrditi referentni dan vrednosti, ocenjuje se prema dokumentaciji.

Član 1030-1 Građanskog zakonika (民法) utvrđuje da, ako je rezultat jednake raspodele očigledno nepravičan, sud može iznos raspodele da uskladi. Konkretno treba oceniti elemente koje zakon zahteva: trajanje braka, kućne poslove i negu dece, privredni doprinos, profesionalne okolnosti i stanje sticanja i upravljanja imovinom. Zato se unapred ne može utvrditi da li zahtev nastaje i u kom iznosu, samim poređenjem upisanog vlasništva ili trajanjem braka.

4. Nasledni dugovi i odricanje od nasleđa

Prema članu 1148 Građanskog zakonika Tajvana (民法) naslednik od otvaranja nasleđivanja obuhvatno stupa u imovinska prava i obaveze ostavioca, izuzev strogo ličnih prava i obaveza. Odgovornost za nasledne dugove (繼承債務) načelno je ograničena vrednošću imovine stečene nasleđivanjem. Treba međutim proveriti i povezane zakonske postupke i izuzetke, kao što su sastavljanje popisa, obaveštenje i ispunjenje poveriocima i očuvanje nasledne imovine.

Naslednik koji želi da se odrekne nasleđa mora prema članu 1174 Građanskog zakonika (民法) da izjavi volju pismeno kod nadležnog suda u roku od 3 meseca od dana kada je saznao za nasledno pravo. Ne sme se smatrati da zakonski oblik odricanja nastaje samo zato što se u porodici kaže da se neće primiti, ili zato što se imovina ne koristi. Dejstvo na naslednika sledećeg reda posle onoga ko se odriče, ili na odnos predstavljanja, treba takođe proveriti prema porodičnoj vezi i toku postupka.

Pre raspolaganja naslednom imovinom ili ispunjenja dugova treba ispitati i aktivu i pasivu. Treba proveriti postojanje poverilaca, obezbeđenja, jemčevne dugove, ugovore u toku i to da li su porezi prijavljeni, a ako je potrebno, oceniti podnošenje popisa zaostavštine (遺產清冊) i postupak poverilaca. Treba izbegavati i okolnosti koje mogu da utiču na ograničenje odgovornosti koje zakon utvrđuje, kao što su prikrivanje imovine ili njeno izostavljanje iz popisa.

Uputstva za postupak zahteva u naslednim stvarima poreskog portala Ministarstva finansija Tajvana (財政部) ažurirana su 25. 6. 2026. i objašnjavaju opšti rok od 3 meseca sudskog postupka za podnošenje popisa i odricanje, kao i opšti rok od 6 meseci prijave poreza na nasleđivanje (遺產稅). Početak toka, produženje, izuzetke i nadležnost međutim treba proveriti u svakoj stvari, pa se ti rokovi ne smeju uzimati kao lični krajnji rok.

Prijava poreza na nasleđivanje, prijava u evidenciju prebivališta (戶籍), prenos vlasništva na nepokretnostima i vozilima i postupak isplate kod finansijskih institucija mogu imati različite organe i isprave. Ne sme se smatrati da je isprava o odricanju podneta sudu i prijava poreza na nasleđivanje kod poreskog organa isti postupak. Pošto može da teče više rokova istovremeno, bezbednije je početak i dokaze svakog postupka voditi u posebnom rasporedu.

5. Prava i obaveze roditeljske odgovornosti preživelog roditelja

Prema članu 1089 Građanskog zakonika Tajvana (民法) važi da, kada jedan roditelj ne može da vrši ili nosi prava i obaveze prema maloletnom detetu, to načelno čini drugi. Ako dakle preživeli roditelj zadržava roditeljsku odgovornost i ne postoji suprotna sudska odluka, taj roditelj obično i dalje vrši prava i obaveze roditeljske odgovornosti. Prema konkretnim okolnostima, kao što su već doneta odluka, razlozi ograničenja ili obustave roditeljske odgovornosti, međunarodni elementi i najbolji interes deteta (子女最佳利益), međutim može biti nužno sudsko učešće.

Prava i obaveze roditeljske odgovornosti mogu da obuhvate zaštitu i vaspitanje maloletnog deteta, odluku o boravištu, zakonsko zastupanje i upravljanje imovinom. Nijedno od tih ovlašćenja ne vrši se u ličnom interesu roditelja; mora se vršiti radi zaštite ličnog i imovinskog interesa deteta. Ocena svakodnevne zaštite i zakonsko zastupanje pri važnom imovinskom raspolaganju mogu da zahtevaju različitu proveru.

Ne treba gledati samo porodičnu vezu pre smrti i posle nje; treba proveriti postojeće odluke o razvodu ili o vršenju roditeljske odgovornosti i to da li je pravo ograničeno ili obustavljeno. Ako postoji odluka stranog suda, predmet provere jesu i priznanje i dejstva na Tajvanu i potrebni postupak u drugoj državi. U poslu u kojem se interes roditelja i deteta sukobljava, treba posebno videti da li je opšte zakonsko zastupanje dovoljno.

Roditeljska odgovornost i nasleđivanje pravno su različita pitanja. Čak i kada preživeli roditelj vrši prava i obaveze roditeljske odgovornosti, vlasnik imovine koju je dete nasledilo jeste dete i roditelji njome ne mogu da postupaju kao sopstvenim naslednim delom. Osim toga položaj roditeljske odgovornosti može da postoji i kada preživeli roditelj nije naslednik; ako postane naslednik, treba pažljivije proveriti mogućnost sukoba interesa (利益衝突) između njega i deteta.

6. Imenovanje staratelja i sudsko učešće

Starateljstvo nad maloletnim licem prema članu 1091 Građanskog zakonika Tajvana (民法) postavlja se kada maloletno dete nema roditelje ili kada oboje ne mogu da vrše prava i obaveze roditeljske odgovornosti. Ne može se tvrditi da starateljstvo nad maloletnim licem počinje odmah samo zato što je jedan roditelj umro. Najpre treba proveriti stanje roditeljske odgovornosti preživelog roditelja, postojeće odluke i to da li se prava stvarno mogu vršiti.

Prema članu 1093 Građanskog zakonika (民法) roditelj koji poslednji vrši prava i obaveze roditeljske odgovornosti može testamentom da imenuje staratelja (監護人) maloletnog lica. Da bi se ovo pravilo primenilo, testament mora da ispunjava zakonski oblik, a roditelj koji imenuje mora da ima ovlašćenje da imenuje staratelja maloletnog lica. Čak i kada postoji sadržina imenovanja, treba sagledati i pretpostavke početka starateljstva, kvalifikaciju staratelja i to da li on prihvata dužnost, kao i prijavu sudu i ostale postupke nadzora.

Ako nema važećeg imenovanja testamentom ili imenovano lice ne može da preuzme dužnost, primenjuju se zakonski red iz člana 1094 Građanskog zakonika (民法) i režim sudskog imenovanja iz člana 1094-1. Sud ocenjuje najbolji interes deteta na osnovu konkretnih činjenica: uzrasta i sposobnosti maloletnika da izrazi volju, odnosa i sposobnosti nege kandidata, podobnosti imovinskog upravljanja i stabilnosti života.

Srodnici i ostala ovlašćena lica koja zakon utvrđuje mogu, ako postoji zakonski razlog, da od suda zahtevaju imenovanje ili promenu staratelja ili drugu potrebnu meru. To ne znači da konkretan kandidat postaje staratelj sam po sebi samo porodičnom vezom. Staratelj nije isti pojam kao roditelj koji vrši roditeljsku odgovornost i može da nosi posebne obaveze o obimu ovlašćenja, sastavljanju popisa, izveštavanju i sudskom nadzoru.

Pri oceni staratelja treba konkretno videti ulogu zaštite i ulogu imovinskog upravljanja. Kod kandidata koji dugo živi u inostranstvu, kandidata s privrednim interesom prema detetu ili kandidata s malim iskustvom u upravljanju aktivom treba videti da li je nužan dopunski mehanizam. Sud može da oceni način nadzora ili potrebne mere prema stvarnim okolnostima.

7. Zaštita nasledne imovine maloletnog lica

Preživeli roditelj tu imovinu ne može slobodno da koristi. Prema članu 1087 i članu 1088 Građanskog zakonika Tajvana (民法) imovina koju maloletnik stekne nasleđivanjem jeste posebna imovina deteta (特有財產), a ni otac, ni majka, ni staratelj ne postaju njeni stvarni vlasnici. Upravljanje, korišćenje, prikupljanje prihoda, zakonsko zastupanje i raspolaganje moraju se vršiti u interesu deteta; pri sukobu interesa ili važnom raspolaganju može doći do imenovanja posebnog zastupnika (特別代理人) ili sudskog učešća. Ne sme se smatrati da roditelji mogu jednostrano i bez ograničenja da koriste naslednu imovinu deteta.

Posebna imovina označava imovinu koja pripada samom maloletniku. Nasleđene depozite, nepokretnosti, akcije ili druga prava treba potvrditi kao imovinu deteta i upravljati njima posebno u njegovom interesu. Čak i kada otac, majka ili staratelj preuzimaju upravljanje, ne postaju stvarni vlasnici i ne smeju je koristiti za sopstvene životne troškove ili za ispunjenje svojih dugova.

Ovlašćenja upravljanja, korišćenja, prikupljanja prihoda i raspolaganja prema članu 1088 Građanskog zakonika (民法) vezana su za svrhu interesa deteta. Važno je zabeležiti vrstu imovine, nužnost raspolaganja, primerenu naknadu i plan čuvanja i korišćenja prinosa. Kod radnji velike vrednosti i rizika, kao što su prodaja nepokretnosti, zasnivanje obezbeđenja ili poslovna investicija, treba takođe proveriti da li se zahteva dozvola drugih normi ili sudski postupak.

Ako su roditelji i dete suvlasnici iste nasledne imovine kao zajednički naslednici ili postanu strane ugovora, može nastati sukob interesa. Treba oceniti režim posebnog zastupnika člana 1086 Građanskog zakonika (民法) i proveriti ko može dete da zastupa u sporazumu o deobi ili u procesnim radnjama. Da li treba imenovati posebnog zastupnika, vidi se ne samo prema obliku posla, već prema tome da li se privredni interes stvarno sukobljava.

Kada staratelj maloletnog lica upravlja imovinom, mogu se primeniti sastavljanje popisa, čuvanje dokaza, odvajanje prihoda i rashoda, kao i pravila izveštavanja i nadzora kod suda. Finansijske račune i investicionu aktivu treba voditi tako da se može identifikovati da je reč o imovini deteta, a svrhu i osnov svakog rashoda treba zabeležiti. Da bi se imovina i zapis upravljanja mogli nesmetano predati kada starateljstvo prestane ili maloletnik dostigne punoletstvo, dokumentaciju treba od početka urediti sistematično.

Planiranje koje koristi povereništvo ili osiguranje takođe se ne sme smatrati bezbednim samo prema sadržini ugovora. Treba proveriti poverenika (受託人) i korisnika, uslove isplate, naknadu za upravljanje, mehanizam nadzora i uslove izmene i prestanka i oceniti i nužni deo i poreska pitanja. Treba uravnoteženo odraziti sadašnju potrebu deteta i njegov budući život; pogodnost upravnika imovine ne sme da nadjača interes deteta.

8. Merodavno pravo i postupak međunarodne porodice

Na porodicu povezanu s dve ili više država (Tajvan i druga država) ne sme se odmah primeniti samo unutrašnje pravilo Građanskog zakonika Tajvana (民法). Državljanstvo strana, boravište i uobičajeno boravište (經常居所), središte života u trenutku smrti, mesto na kome se imovina nalazi, brak ili razvod nastao u inostranstvu i postojeće odluke o roditeljskoj odgovornosti mogu da utiču na merodavno pravo i nadležnost. I unutar iste porodice nasleđivanje, bračni imovinski režim, roditeljska odgovornost, starateljstvo i evidencija imovine mogu podleći različitim vezivnim merilima.

Tajvanski Zakon o merodavnom pravu za građanskopravne odnose sa stranim elementom (涉外民事法律適用法) polazna je tačka za utvrđivanje merodavnog prava na građanskopravne odnose sa stranim elementom. Sama provera tog zakona međutim može da ne bude dovoljna; treba oceniti i međunarodnu nadležnost suda, priznanje i izvršenje stranih odluka, kao i međunarodne ugovore i pravo druge države. Da li će ocena važeća na Tajvanu biti prihvaćena za prenos imovine koja se nalazi u inostranstvu, treba posebno proveriti u mestu gde se imovina nalazi.

Testament sastavljen u inostranstvu treba oceniti u pogledu oblika sastavljanja, materijalnog dejstva, prevoda i notarske overe (認證), kao i u pogledu postupka provere odnosno potvrde testamenta (檢認) ili njegovog izvršenja. Strana uverenja o braku i razvodu i isprave o poreklu mogu da zahtevaju apostil ili konzularnu overu i prevod. Ako se zapis imena, podaci pasoša i evidencija prebivališta međusobno razlikuju, u postupku utvrđivanja istog lica mogu se zahtevati dodatne isprave.

Ako postoji strana odluka o roditeljskoj odgovornosti ili starateljstvu, treba proveriti da li je ta odluka konačna, da li je poštovan zakonski postupak i da li može biti priznata na Tajvanu. Ako dete ima uobičajeno boravište van Tajvana, mogu biti važni i nadležnost suda u mestu uobičajenog boravišta i hitne zaštitne mere. Koji se postupak koje države vodi najpre, treba odmeriti s najboljim interesom deteta i mogućnošću izvršenja.

U poreskoj oblasti u svakoj državi može nastati i posebna obaveza prijave. Treba proveriti da li se prijava poreza na nasleđivanje Tajvana preklapa s porezom na nasleđivanje i poklon (贈與稅) u inostranstvu, s prijavom inostranih finansijskih računa ili s porezom na prenos nepokretnosti, i oceniti pravila usklađivanja dvostrukog oporezivanja. Pošto se referentni dan kursa, način procene aktive i obim poreskih obveznika mogu razlikovati, rezultat prijave jedne zemlje ne treba preneti bez izmene.

9. Kontrolni spisak praktične pripreme

Sledeći redosled osnovni je okvir da se činjenice prikupe bez propusta i da se ne pomešaju različita prava i postupci. Stvarni redosled podnošenja može da se razlikuje prema nadležnom organu i hitnosti stvari, zato treba posebno proveriti rok svake etape.

1. Treba proveriti umrlicu i dokumentaciju prijave smrti, podatke o porodičnoj vezi i tajvanskoj evidenciji prebivališta, zapise o braku, razvodu i usvojenju i postojeće sudske odluke. Ako je isprava strana, treba proveriti i overu (認證), prevod i to da li se zapis imena slaže.
2. Treba ispitati nepokretnosti, depozite, investicionu aktivu, poslovne udele i pokretne stvari kao i potraživanja i objediniti kredite, jemstva, poreze i ugovorne dugove. Posebno treba označiti upisanog vlasnika i stvarnog vlasnika, korisnika osiguranja, povereništvo, zajedničku imovinu i dokumentaciju prenosa za života.
3. Treba proveriti original testamenta i oblik sastavljanja, sposobnost za sastavljanje testamenta, zahteve svedoka ili notara, izvršioca testamenta i sadržinu legata (遺贈). Treba oceniti i kako važeći testament menja deobu, i ograničenja kogentnih normi, uključujući nužni deo.
4. Odvojeno treba izračunati zakonski nasledni deo i pravo na raspodelu razlike ostatka imovine. Treba razlikovati predmet obračuna, dugove, isključene stavke, referentni dan procene i dokaze svakog režima i rezultat jednog obračuna ne unosi se dvostruko u drugi.
5. Treba identifikovati imovinu koja pripada maloletnom licu i proveriti zakonsko zastupanje, obim upravljanja oca, majke ili staratelja, sukob interesa i to da li je potreban poseban zastupnik. Unapred treba utvrditi i način da se računi, knjige i sredstva dobijena raspolaganjem čuvaju odvojeno od lične imovine punoletnog lica.
6. Prema organu treba odvojiti sudski postupak o odricanju, popisu, starateljstvu i posebnom zastupniku, prijavu poreza na nasleđivanje kod poreskog organa i postupke evidencije prebivališta i upisa imovine. Treba proveriti nadležnost, početak, isprave za podnošenje, mogućnost dopune i to da li je kod svakog postupka produženje moguće, i sačuvati potvrdu o prijemu i primerke.

Pri prikupljanju dokumentacije poželjno je zabeležiti mesto čuvanja originala i dane izdavanja i referentne dane i urediti elektronske datoteke i papirne isprave prema istom sistemu razvrstavanja. Ako ima više zajedničkih naslednika ili upravnika imovine, treba zabeležiti ko koju dokumentaciju čuva i koje su radnje odobrene. Lične i finansijske podatke maloletnog lica treba voditi uz kontrolu pristupa, da budu dati samo licima i organima kojima su potrebni.

Treba takođe razlikovati imovinu koja zahteva hitno očuvanje i uobičajeni postupak prijave. Najpre treba oceniti da li postoje okolnosti za trenutnu proveru, kao što su rizik prekida računa ili poslovanja preduzeća, oštećenje nepokretnosti ili zastarelost potraživanja, ali se ne sme raspolagati bez ovlašćenja pod izgovorom hitnosti. Korisno je u jednom rasporedu voditi tok sudskog postupka, poreskih postupaka, postupaka evidencije prebivališta i upisnih postupaka.

10. Službeni izvori

• Nacionalna baza propisa Tajvana: Građanski zakonik
• Sistem pretrage propisa Ministarstva pravde Tajvana: engleski tekst Građanskog zakonika
• Nacionalna baza propisa Tajvana: Zakon o merodavnom pravu za građanskopravne odnose sa stranim elementom
• Sudski juan Tajvana: obrazac zahteva za imenovanje staratelja maloletnog lica
• Poreski portal Ministarstva finansija Tajvana: postupak zahteva u naslednim stvarima i dokumentaciju za pripremu

Na službenim stranicama propisa treba proveriti dan izmene i dan stupanja na snagu odredbe, a engleski tekst treba da služi kao pomoćno sredstvo za poređenje objašnjenja ovog članka s izvornim tekstom. Obrazac Sudskog juana i uputstva poreskog portala pokazuju opšti smer pripreme, ali nadležnost i zahteve podnošenja svake stvari treba posebno proveriti prema najnovijim uputstvima organa kojem se podnosi.

11. Povezana uputstva

• U kojim stvarima zastupamo klijente
• Kako se utvrđuju obim rada i troškovi
• Kontakt

---

Ovaj članak je obrazovni materijal namenjen opštem objašnjenju režima nasleđivanja, bračnog imovinskog režima, roditeljske odgovornosti i starateljstva nad maloletnim licem na Tajvanu; nije pravni savet u konkretnoj naslednoj ili porodičnoj stvari. Merodavno pravo, postupak i rezultat mogu se razlikovati prema krugu naslednika, testamentu, imovini i dugovima, bračnom imovinskom režimu, postojećim sudskim odlukama i međunarodnim elementima. Pre izračunavanja rokova, kao što je odricanje ili poreska prijava, ili pre raspolaganja imovinom, proverite najnoviju službenu dokumentaciju i pojedinačne okolnosti.

Advokatkinja Wei Tseng (曾雋崴)