Klauzula obaveznog ostanka na Tajvanu: merila važenja, troškovi obuke i ugovorna kazna

Klauzula obaveznog ostanka (最低服務年限約定) u ugovoru o radu (勞動契約) na Tajvanu koristi se, uz obećanje da će se raditi određeno vreme, da se utvrdi da li pri ranom odlasku postoji obaveza vraćanja troškova obuke, nagrade za potpis (簽約金) ili nagrade za zadržavanje (留任獎金) i da li se posebno može zahtevati ugovorna kazna (違約金). Sama činjenica da postoji potpisan tekst međutim ne utvrđuje važenje klauzule ni iznos koji treba vratiti. Od naziva ugovora važnije je da se korak po korak provere zakonske pretpostavke i stvarni tok isplata, obuke i prestanka.

Pri pregledu je važno da se ne mešaju sledeća četiri pitanja.

1. Da li sama klauzula ispunjava zakonske pretpostavke člana 15-1?
2. Da li su ugovoreni rok i teret zaposlenog u razumnom opsegu?
3. Kome se pripisuje razlog prestanka ugovora o radu?
4. Kako se ocenjuju otkazni rok odlaska i opseg vraćanja?

Čak i kada ova četiri pitanja stoje zajedno u istom ugovoru, merodavna odredba i potreban dokaz razlikuju se. Zato treba posebno oceniti da li je klauzula važeća, kada izjava volje o odlasku proizvodi dejstvo, da li postoji odgovornost vraćanja davanja unapred, odnosno avansnog davanja (預付性給付), ili troškova obuke i da li je stvarno nastala posebna šteta.

1. Da li je klauzula obaveznog ostanka automatski ništava?

Klauzula nije automatski ništava. Prema članu 15-1 tajvanskog Zakona o radnim standardima (勞動基準法) može da ispuni zakonske pretpostavke ako poslodavac pruži stručnu obuku (專業技術培訓) i snosi njene troškove, ili ako pruži razumnu naknadu (合理補償) da zaposleni poštuje minimalno trajanje zaposlenja. Nije nužno ispuniti obe pretpostavke istovremeno, ali čak i kada postoji jedna, klauzula ne sme da pređe razuman opseg u svetlu svih okolnosti, kao što su trajanje i trošak obuke, mogućnost zamene zaposlenog (人力替補可能性) te visina i opseg naknade.

Član 15-1 stav 1 uređuje alternativno dve zakonske pretpostavke. Prva je da je poslodavac zaposlenom pružio stručnu obuku i snosio njene troškove; druga, da je pružio razumnu naknadu u zamenu za poštovanje minimalnog roka službe. Treba proveriti ne to kakvo je ime dato u ugovoru, već koji osnov stvarno postoji.

Član 15-1 zahteva jednu od dve zakonske pretpostavke i, pored toga, poseban pregled razumnosti. To ne znači da uvek treba istovremeno pružiti i stručnu obuku i razumnu naknadu, niti da cela klauzula automatski važi samo zato što je jedna od njih formalno upisana.

Po potvrdi zakonske pretpostavke prema stavu 2 posebno se ocenjuje da li su ugovoreni rok i opseg odgovornosti razumni. Klauzula koja povredi zakonsku pretpostavku stava 1 ili merilo razumnosti stava 2 ništava je prema stavu 3. Ova norma je međutim merilo za ocenu sadržaja i činjenica svake klauzule, a ne norma koja od početka sve klauzule obaveznog ostanka proglašava važećim ili ništavim.

Okolnost da je zaposleni potpisao ugovor može biti dokaz koji potvrđuje postojanje sporazuma, ali ne zamenjuje zakonske pretpostavke. Nasuprot tome, umesto da se ishod odmah izvede samo iz dužine ugovorenog roka, treba proveriti kakva je investicija ili naknada postojala i zašto je taj rok određen.

2. Prva zakonska pretpostavka: stručna obuka i snošenje troškova

Da bi se klauzula zasnovala na obuci, poslodavac mora zaposlenom stvarno da pruži stručnu obuku i da snosi njene troškove. Nije dovoljno u planu obuke napisati da je reč o stručnom kursu, niti u ugovor upisati procenjeni trošak. Treba dokazima povezati temu obuke, stručnost i tehnički karakter potrebne za mesto, konkretno trajanje, da li je završena, i stvarni izdatak.

Predmet pregleda nisu samo neposredno proverljivi troškovi, kao što su honorari spoljnih predavača, školarina obrazovne ustanove i naknade za materijale ili opremu, već i osnov obračuna unutrašnjih troškova koje poslodavac tvrdi. Ako je obuku držalo unutrašnje osoblje, treba videti čije i kakvo vreme je uloženo, čime se to razlikuje od uobičajenog nadzora ili predaje posla i da li postoji osnov da se taj trošak pripiše datom zaposlenom. Procenjeni iznos ili paušalna raspodela sami po sebi stvarni teret ne dokazuju.

Program, kalendar obuke, spisak prisustva, rezultat ocene, uverenje o završetku, računi i priznanice osnovna su dokumentacija za potvrdu činjenice obuke i troškova. Ugovor između poslodavca i obrazovne ustanove, isprave o plaćanju i uslovi povraćaja, sagledani u celini, omogućavaju tačnije da se utvrdi stvarni teret. Ako je zaposleni deo troškova platio neposredno ili ih je snosilo treće lice, treba i razlikovati ko je snosio konačne troškove.

Granica između opšteg prilagođavanja poslu i stručne obuke ne povlači se samo prema mestu obuke ili prema tome ko je organizuje. Unutrašnji kurs može da dokaže konkretan stručni i tehnički sadržaj i znatnu investiciju, a dugi kurs spoljne ustanove može u stvari biti opšta uvodna obuka. Zato se unutrašnja obuka ne sme paušalno isključiti, niti se zakonska pretpostavka sme priznati samo zato što je kurs skup ili dug.

Treba umeti i da se objasni odnos između ugovorenog roka i investicije u obuku. Kakva se sposobnost stiče, kako se ta sposobnost odnosi na radno mesto i zašto je predloženo trajanje zaposlenja potrebno u odnosu na trajanje i trošak obuke, ocenjuje se pojedinačno. To da li je zaposleni posle obuke taj posao stvarno obavljao, i koliko je već odrađeno, takođe utiče na ocenu opsega tereta.

3. Druga zakonska pretpostavka: razumna naknada

Druga zakonska pretpostavka jeste da poslodavac pruži razumnu naknadu za obećanje zaposlenog da će poštovati minimalno trajanje zaposlenja. Ovde naknada mora da ima svrhu i strukturu različite od uobičajene plate ili protivčinidbe za rad koji već treba da bude pružen. Pravna priroda ne određuje se samo zato što je na platnom listiću označena kao nagrada za potpis, nagrada za zadržavanje ili davanje unapred.

Najpre treba proveriti svrhu isplate. Da li je reč o opštem platnom uslovu pri prijemu, protivčinidbi za obećanje da se ostane određeno vreme, ili nagradi za postizanje rezultata, mora biti jasno iz ugovora i iz dokumentacije kojom se svrha saopštava. Ocenjuje se i da li su dan isplate, iznos, trenutak kada pravo na iznos konačno pripadne zaposlenom, veza s rokom ostanka, razlozi vraćanja i formula saopšteni tako da ih zaposleni može razumeti pre ugovora.

Uputstvo (函釋) tajvanskog Ministarstva rada (勞動部) od 5. 6. 2026. objašnjava da, ako se kao razumna naknada za klauzulu obaveznog ostanka uzme nagrada za zadržavanje, nagrada za potpis ili drugo davanje unapred, ta uloga mora biti jasno saopštena. To što poslodavac naknadno iznova tumači svrhu isplate ili iznova razvrstava deo plate kao naknadu teško zamenjuje saopštenje u trenutku ugovora.

Razumnost naknade ne ocenjuje se samo prema iznosu. U celini se sagledava da li zaposleni stvarno dobija dodatnu korist, da li su uslovi isplate jasni, kako se pripisuje deo koji odgovara već odrađenom periodu i da li opseg vraćanja nije prekomeran. Čak i kada naknada postoji, nije bez ograničenja dopuštena bilo koja dužina ostanka niti bilo koja visina odgovornosti za vraćanje.

Važno je i da tekst ugovora i stvarna isplata odgovaraju. Provera da li je isplata kasnila ili je podeljena, da li je uslovna, koliki je stvarno primljeni iznos posle poreza i odbitaka i da li je postojalo posebno pismeno saopštenje, pomaže da se oceni opseg naknade i stvarna korist zaposlenog.

4. Razuman opseg i četiri elementa pregleda

Čak i kada postoji jedna od zakonskih pretpostavki, ugovoreni rok i odgovornost moraju biti u razumnom opsegu. Član 15-1 stav 2 ne nudi čvrst odgovor prema nazivu ili zanimanju, već predviđa da se konkretan ugovor i struktura investicije i naknade ocenjuju prema sledeća četiri elementa.

1. Trajanje i troškovi stručne obuke
2. Mogućnost zamene zaposlenog na istom ili sličnom mestu
3. Visina i opseg naknade
4. Ostale okolnosti koje utiču na razumnost

Kod prvog elementa vidi se koliko je obuka stvarno trajala i koliko je poslodavac snosio. Nije dovoljno predložiti zbir; treba proveriti dokaze po stavkama, iznos pripisan svakom zaposlenom, sposobnost koju je obuka pružila i već povraćeni deo investicije.

Drugi element, mogućnost zamene, ne određuje se samo tvrdnjom poslodavca o teškoći prijema. Ocenjuje se da li je moguće dobiti osoblje istog ili sličnog mesta, kakva kvalifikacija i nivo stručnosti su potrebni, koliki je uobičajeni rok popune i da li operativna potreba koju poslodavac tvrdi odgovara objektivnoj dokumentaciji. Teškoća zamene zaposlenog (人力替補困難) mora se dokazati, a ne samo tvrditi.

Kod trećeg elementa gleda se ne samo visina naknade, već i njen opseg. Važno je kada se isplaćuje i pod kojim uslovima se zaposlenom konačno pripisuje, kako odgovara ugovorenom roku kao celini i da li se pri prestanku u toku odražava već ispunjeni period. Nagrada istog imena može se oceniti različito prema strukturi ugovora i stvarnosti.

Četvrti element može da obuhvati razne okolnosti koje utiču na razumnost, kao što su tok zaključenja klauzule, priroda posla, ono što je stranama objašnjeno, stvarno odrađeni period i razlog prestanka. Značaj svakog elementa može da se razlikuje prema stvari, a okolnosti koje treba uzeti u obzir ne ograničavaju se na prethodne primere. Zato treba oceniti sve relevantne činjenice koje se pojavljuju u spisu.

Na kraju je potreban razumljiv srazmer između ugovorenog roka, stvarne investicije poslodavca, teškoće zamene, naknade koju je zaposleni primio i tereta vraćanja. Ne sme se unapred odrediti važenje samo zato što je reč o određenom zanimanju, niti bez izmene primeniti zaključak iz druge stvari. Treba sagledati i zasnovanost u trenutku zaključenja ugovora i stvarni stepen ispunjenja u trenutku prestanka.

5. Obuka koja ne može da zasnuje klauzulu

Prema uputstvu tajvanskog Ministarstva rada od 5. 6. 2026. troškovi redovne obuke, opšte obuke za radno mesto, obuke za prilagođavanje novozaposlenih i obuke koju zakon nalaže da se sprovede ne mogu da budu osnov klauzule obaveznog ostanka ni zahteva za ugovornu kaznu ili vraćanje troškova. Ne treba gledati samo naziv obuke, već konkretan program, stručni i tehnički sadržaj, trajanje, troškove koje je poslodavac stvarno snosio i dokaze.

Uputstvo 勞動關2字第1150141814號 Ministarstva rada razlikuje i uređuje obuku koja se sprovodi redovno, uobičajenu obuku za radno mesto, obuku da se novozaposleni upozna s okruženjem i postupcima rada, i obuku koju poslodavac mora da sprovede prema zakonu. Pošto ova obuka prati vođenje delatnosti ili ispunjenje zakonske obaveze, njeni troškovi ne mogu da budu osnov obaveze ostanka ni sankcije za rani prestanak.

Kurseve koje novi zaposleni obično pohađa, kao što su objašnjenje radnih pravila (工作規則), predstavljanje organizacije i sistema, uobičajena predaja posla i uputstvo o osnovnim postupcima bezbednosti, treba potvrditi u njihovoj suštini. Opšti troškovi prijema i upravljanja ili troškovi predaje posla, koje je poslodavac prvobitno trebalo da snosi, ne mogu se odrediti kao predmet vraćanja samim označavanjem kao posebne investicije.

Obuka se međutim ne isključuje uvek samo zato što je sprovedena unutar preduzeća. U istom programu mogu se mešati deo opšteg prilagođavanja i stručni deo, zato treba temu, vreme, troškove i to da li postoji zakonska obaveza proveriti po kursu. Strana koja tvrdi da je reč o stručnom delu obuke mora dokazima da objasni koji se sadržaj razlikuje od uobičajene obuke i ko je stvarno snosio troškove.

U praksi se ne gleda samo naslovnica materijala obuke, već se poredi detaljan sadržaj i stvarni zapis sprovođenja. Treba proveriti da li je reč o ponovljenom redovnom kursu, kursu za određenu kvalifikaciju ili o rukovanju opremom, zakonski obaveznoj obuci, da li je zaposleni stvarno učestvovao i da li zahtevani iznos odgovara dokazima troškova obuke.

6. Vraćanje nagrada i rani odlazak

Ne vraća se uvek pun iznos. Ako je nagrada za potpis, nagrada za zadržavanje ili drugo davanje unapred isplaćeno kao razumna naknada za klauzulu obaveznog ostanka, ta svrha mora biti zaposlenom jasno saopštena. Uputstvo tajvanskog Ministarstva rada od 5. 6. 2026. objašnjava da se pri odlasku pre isteka roka iznos za vraćanje mora izračunati srazmerno još neispunjenom periodu i da se ne sme zahtevati vraćanje celog iznosa. Stvarni zaključak mora u celini da oceni svrhu isplate, sadržaj klauzule, već odrađeni period i razlog prestanka.

Saopštenje se ne sme prvi put izneti tek kada posle isplate nastane spor. Zaposleni mora u trenutku zaključenja ugovora i prijema isplate da zna koji iznos je naknada za obećanje minimalnog roka službe, koliki je ugovoreni rok kao celina, kada mu se pripisuje i prema kojoj formuli se obračunava ako prestanak nastupi u toku.

Da bi se primenilo načelo srazmere prema neispunjenom periodu, treba najpre utvrditi dan početka i kraja klauzule, stvarno odrađene dane i osnov obračuna vraćanja. Na primer, čvrst iznos koji nimalo ne odražava već ispunjeni period mora se oceniti u svetlu merila srazmere iz uputstva. Ako je struktura podeljene isplate ili pripisivanja po etapama, treba posebno izračunati kom periodu odgovara svaki deo.

Pitanje vraćanja treba proveriti redom: važenje klauzule, pravna priroda isplaćenog iznosa, već odrađeni period, razlog prestanka i formula vraćanja; zahtevani iznos ne određuje se samo zato što ugovor koristi izraz „ugovorna kazna”.

Klauzula o vraćanju celog iznosa, čvrsta ugovorna kazna koja nije u vezi sa stvarnim gubitkom i jednostrani odbitak od plate ne ocenjuju se kao jedan problem. Pravni osnov, sadržaj sporazuma, ograničenja radnog prava i zakonitost odbitka treba proveriti posebno. Iznos upisan u pozivu poslodavca ili činjenica da je zaposleni platio deo takođe ne određuje preostala pravna pitanja.

Treba i razlikovati vraćanje troškova obuke i vraćanje davanja unapred. Prvo se ocenjuje prema stvarnoj stručnoj obuci i snošenju troškova; drugo prema svrsi isplate, saopštenju, uslovima pripisivanja i srazmeri prema neispunjenom periodu. Ako se obe stavke zahtevaju zajedno, treba posebno porediti da li trošak nije obračunat dvaput, i dokaze svake stavke.

7. Kada ugovor prestane iz razloga koji se ne može pripisati zaposlenom

Član 15-1 stav 4 tajvanskog Zakona o radnim standardima predviđa da, ako ugovor o radu prestane pre kraja minimalnog roka službe iz razloga koji se ne može pripisati zaposlenom, zaposleni ne snosi odgovornost zbog povrede klauzule obaveznog ostanka niti zbog vraćanja troškova obuke. Razlog prestanka i pripisivanje odgovornosti međutim treba oceniti na osnovu konkretnih dokaza, kao što su obaveštenje o otkazu, izjava volje o odlasku i podaci o povredi uslova rada.

Zato se ne može priznati povreda zaposlenog samo zato što je radni odnos prestao pre ugovorenog roka. Treba proveriti ko je učinio kakvu izjavu volje, koji je pravni osnov prestanka ugovora i kojoj strani se pripisuju stvarne okolnosti koje su ga izazvale.

Dokumentacija pregleda može da obuhvati obaveštenje o otkazu, pismo o odlasku, ispravu o prestanku sporazumom, e-poštu i poruke iz aplikacija za dopisivanje, dokumentaciju o promeni uslova rada i evidenciju prisustva i rada. Čak i kada se pominje zdravlje ili okolnosti posla, zaključak se ne zatvara samo prema tom izrazu, već se sagledavaju stvarni tok, zakonski osnov prestanka i povezani dokazi.

Otkaz, prestanak sporazumom i tvrdnja o povredi uslova rada samo su primeri okolnosti koje treba oceniti, a ne zatvoren spisak razloga koji se ne mogu pripisati zaposlenom. Prestanak istog naziva može da se razlikuje u volji strana i u toku, a naziv upisan u ispravi ne mora da se slaže sa stvarnim činjenicama.

Ocena razloga prestanka utiče neposredno i na opseg vraćanja. Ako se primeni stav 4, od zaposlenog se ne može zahtevati odgovornost zbog povrede klauzule obaveznog ostanka niti vraćanje troškova obuke, zato pripisivanje treba proveriti pre primene formule. Ako postoji i davanje unapred i drugi posebno isticani zahtevi, ocenjuje se pravna priroda i osnov svakog zahteva.

8. Otkazni rok odlaska posebno je pitanje

Klauzula obaveznog ostanka nije institut koji bi fizički ili pravno sprečio odlazak zaposlenog. Izjava volje o odlasku i otkazni rok (預告期間) pitanje su kada prestaje radni odnos; važenje klauzule obaveznog ostanka i odgovornost za vraćanje troškova pitanje su da li postoji imovinska odgovornost izvedena iz prestanka.

Kada zaposleni raskine ugovor o radu na neodređeno vreme (不定期契約), prema članu 15 tajvanskog Zakona o radnim standardima shodno se primenjuje otkazni rok člana 16 stava 1. Član 16 je odredba o prestanku ugovora od strane poslodavca, a na odlazak zaposlenog taj otkazni rok primenjuje se preko člana 15.

Otkazni rok zavisi od neprekidnog staža rada.

1. Ako staž iznosi 3 meseca ili više, a manje od godinu dana: 10 dana
2. Ako staž iznosi godinu dana ili više, a manje od 3 godine: 20 dana
3. Ako staž iznosi 3 godine ili više: 30 dana

Ako trajanje ugovora o radu na određeno vreme za određeni posao (特定性定期契約) prelazi 3 godine, primenjuje se posebna norma člana 15. Zaposleni posle 3 godine rada može da raskine ugovor uz otkazni rok od 30 dana prema poslodavcu. Tu normu treba razlikovati od otkaza prema neprekidnom stažu koji se primenjuje na ugovor na neodređeno vreme.

Ako je neprekidni staž kraći od 3 meseca, ako je reč o drugom tipu ugovora na određeno vreme ili se tvrdi zakonski razlog trenutnog prestanka, merodavnu odredbu i činjenice treba oceniti pojedinačno. Sama činjenica da je ugovorom predviđen duži otkazni rok ili trenutna predaja posla ne omogućava da se unapred odredi pravni zaključak.

U praksi treba sačuvati sadržaj i dan predaje izjave volje o odlasku, dan kada ju je poslodavac stvarno primio, i komunikaciju strana o poslednjem radnom danu. Ako se u četiri pitanja odvoje trenutak kada odlazak važeće proizvodi dejstvo, važenje klauzule obaveznog ostanka, vraćanje troškova obuke ili davanja unapred i posebna šteta, smanjuje se rizik da se svi zaključci izvedu iz jedne ugovorne odredbe.

9. Kontrolna lista za poslodavca i zaposlenog

Da bi se sprečio spor ili ocenio već podneti zahtev, ne sme se čitati samo ugovor, već treba objediniti dokumentaciju obuke, isplata, rada i prestanka u vremenskom redosledu. Naročito pomaže tabela u kojoj piše koliko je ugovorenog roka ispunjeno i koliko preostaje i kojom se dokumentacijom potkrepljuju traženi troškovi i naknada, da se odvoje sporna pitanja.

Šta poslodavac treba da proveri

1. Najpre se utvrđuje zakonska pretpostavka: da li je pružena stručna obuka i da li je poslodavac snosio njene troškove, ili da li je pružena razumna naknada za obećanje ostanka.
2. Opšta, redovna i zakonski obavezna obuka odvajaju se od stručne obuke prema stvarnom sadržaju kursa, trajanju i svrsi.
3. Čuvaju se program kursa, kalendar, zapis o završetku, računi, priznanice i dokumentacija o tome ko je snosio troškove, i posebno se beleži osnov spoljnih i unutrašnjih troškova.
4. Pismeno se jasno povezuju svrha naknade, dan isplate, iznos, uslovi pripisivanja, saopštenje učinjeno zaposlenom i formula vraćanja neispunjenog perioda.
5. Dokumentuje se osnov obračuna ugovorenog roka, mogućnost zamene osoblja istog ili sličnog mesta i odnos između operativne potrebe poslodavca i stvarne investicije.
6. Ocenjuje se da li su ugovoreni rok i iznos vraćanja srazmerni opsegu troškova obuke ili naknade, a u obračunu se odražava već odrađeni period.
7. Po pojedinačnoj proveri razloga prestanka i pripisivanja odgovornosti izračunavaju se stvarni dan prestanka, ispunjeni period i neispunjeni period.
8. Pre odbitka od plate ili zahteva za vraćanje porede se ugovor, dokumentacija isplata, platni listić, komunikacija strana, poziv i zapis odbitaka radi provere pravnog osnova i postupka.

Čak i pri upotrebi standardnog obrasca ugovora ne sme se mehanički primeniti isti rok i isti iznos na svako mesto i svakog zaposlenog. Odredbe treba oblikovati tako da odražavaju stvarnu investiciju u obuku, naknadu i mogućnost zamene, a svrhu isplate i srazmernu formulu treba razumljivo saopštiti pre zaključenja ugovora.

Šta zaposleni treba da proveri

1. Skupljaju se original potpisanog ugovora o radu i sporazuma o izmeni, materijali sa prijema na posao, materijali obuke, program, kalendar i zapis o završetku.
2. Proveravaju se stručni i tehnički sadržaj obuke, da li je reč o opštoj obuci prilagođavanja ili zakonski obaveznoj obuci, iznosi računa i priznanica i ko je stvarno snosio troškove.
3. Obezbeđuje se dokumentacija isplata nagrade za potpis, nagrade za zadržavanje i drugih davanja unapred, saopštenje o svrsi naknade, dan isplate, uslovi pripisivanja i formula vraćanja.
4. Posebno se beleži osnov obračuna ugovorenog roka, već odrađeni period, preostali period i mogućnost zamene osoblja koju poslodavac tvrdi.
5. Čuvaju se obaveštenje o odlasku, o otkazu ili isprava o prestanku sporazumom i dokaz dostavljanja, kao što su e-pošta i poruke iz aplikacija za dopisivanje.
6. U vremenskom redosledu uređuju se stvarni razlog prestanka i tok i istovremeno se proveravaju poziv poslodavca na vraćanje, platni listić, komunikacija strana i zapis odbitaka.
7. Posebno se ocenjuju važenje klauzule obaveznog ostanka, izjava volje o odlasku i otkazni rok, vraćanje troškova obuke i davanja unapred i posebna šteta.
8. Odgovornost se ne priznaje samo zato što je potpisano ili što poslodavac zahteva određeni iznos; proveravaju se dokazi koji odgovaraju zakonskim pretpostavkama, razumnosti, pripisivanju prestanka i srazmernoj formuli člana 15-1.

Pri uređivanju dokumentacije u vremenskom redosledu poželjno je na jednom mestu navesti dan zaključenja ugovora, dane početka i kraja obuke, svaki dan isplate, dane početka i kraja rada i dan predaje obaveštenja. Ako deo dokumentacije drži samo poslodavac, najpre se uredi sopstvena dokumentacija i osnov obračuna zahtevanog iznosa, a dodatna dokumentacija proverava se prema potrebnom postupku.

10. Službeni izvori

• Nacionalna baza propisa Tajvana: član 15-1 Zakona o radnim standardima
• Nacionalna baza propisa Tajvana: član 15 Zakona o radnim standardima
• Nacionalna baza propisa Tajvana: član 16 Zakona o radnim standardima
• Ministarstvo rada Tajvana: uputstvo od 5. 6. 2026. o minimalnom roku službe i vraćanju ugovorne kazne

11. Povezana uputstva

• U kojim stvarima zastupamo klijente
• Izuzeci u kojima zaposleni može da primi otpremninu (資遣費) i pri dobrovoljnom odlasku
• Kontakt

---

Ovaj tekst je obrazovni materijal za opšte objašnjenje klauzule obaveznog ostanka na Tajvanu, vraćanja troškova obuke i davanja unapred i otkaznog roka odlaska; nije pravni savet o konkretnoj radnoj stvari. Važenje klauzule i opseg odgovornosti mogu se razlikovati prema vrsti i tekstu ugovora, stvarnoj obuci i troškovima, svrsi naknade i njenom saopštenju, periodu rada, razlogu prestanka i dokazima. Pre izjave volje o odlasku, prijema odbitka od plate, sporazuma o vraćanju ili odgovora na spor treba da proverite najnovije službene izvore i pojedinačne okolnosti.

Advokatkinja Wei Tseng (曾雋崴)